Говард Роберт Эрвин
Песнь бесплодных земель

Lib.ru/Фантастика: [Регистрация] [Найти] [Рейтинги] [Обсуждения] [Новинки] [Обзоры] [Помощь]
  • Оставить комментарий
  • © Copyright Говард Роберт Эрвин (перевод: Иторр Кайл) (jerreth_gulf@yahoo.com)
  • Размещен: 07/10/2022, изменен: 07/10/2022. 10k. Статистика.
  • Стихотворение: Поэзия, Перевод
  • Переводы: Роберт Говард
  •  Ваша оценка:
  • Аннотация:

    1

  • Песнь бесплодных земель

    A Song of the Naked Lands

       Вы в тучных садах плодородных росли,
       Где нежный гудит ветерок;
       Мы ж - дети бесплодной и голой земли,
       Где смерть собирает оброк.
      
       Давили вы ягод пурпурную плоть,
       Наполнив сосуды услад;
       Мы ж горькою грязью давились, чтоб
       Безводные дни переждать.
      
       Терпения нету и силы у вас,
       Размякших и вялых душой;
       У нас же и мышцы стальные, и глаз,
       И вера, что жить - хорошо!
      
       Вам нежную кожу царапает шелк
       И кажется пресным вино;
       Мы в шкуры одеты, чтоб было тепло,
       А пьем все, что небом дано.
      
       Заплыли вы салом, но в том пол-беды,
       Проспали свою вы беду;
       Земля вам дает сотни видов еды,
       Нам - голод, и боль, и нужду.
      
       Под древом рожковым поете вы всласть,
       Забыв о лишеньях чужих,
       О том, что мир вечен, как ваша в нем власть, -
       Не слыша шагов роковых.
      
       В чертогах златых, у фонтанов вина
       В рассветный вы нежились час -
       Но вскрыты ворота и пала стена,
       И всех мы прикончили вас.
      
       Засеяно поле и снят урожай
       Кровавой добычи дрожащей,
       Не стали ни биться вы, ни бежать,
       Испив поражения чашу.
      
       Недоброй торговли кровавый обмен,
       Где острыми платят клинками,
       А женщины ваши кричат на земле
       С раздвинутыми ногами.
      
       Искусен и мозг, и глаза, и рука,
       Чтоб камень стал статуей дивной -
       Но мозг расплескался по бурым пескам,
       Когда череп сталь раскрошила.
      
       Руке, что творила тончайший узор,
       Подарочных книг оформленье -
       Никак не отбросить тяжелый топор,
       С дикарским нацеленный рвеньем.
      
       Что арфы и лютни прекрасные ждет,
       Изысканных тканей узоры,
       Когда рухнет дверь, и огонь поползет
       По кровью заляпанным шторам?
      
       В крови тонкий атлас и кружев белье,
       И дети от страха рыдают,
       А с ваших отцов у позорных столбов
       Полосками кожу сдирают.
      
       А там, где судья бородатый сидел,
       Закона вердикт оглашая -
       Убийцы, хмельные от нынешних дел,
       Со скальпом кровавым играют.
      
       Держава в руинах, повержена в пыль,
       Над городом дым грибами;
       Но те, кто большую резню пережил,
       Останутся жить - рабами.
      
       Мы пьем ваши вина, грызем ваш гранат,
       Пируем в палатах блестящих;
       В чертогах у вас наши кони стоят,
       И все, чем владели вы - наше.
      
       Шелками звериные шкуры сменили,
       Красуемся в них неуклюже:
       Косматые бороды, буйные гривы -
       Как вам, нам стричься не нужно!
      
       ...Но бороды наши сыны подстригут,
       С тупыми ругаясь отцами,
       Послушав, что дочери ваши споют
       Им, гордым и сытым, ночами.
      
       Замкнутся меж стен пестро-атласных ширм,
       Под арфу нестройно заблеют -
       И скажут: вот новый, культурный наш мир,
       А предков мечи пусть ржавеют.
      
       И будут на тучной валяться земле,
       Ее предаваясь усладам,
       Предав свою кровь и отцовский завет,
       Отравлены праздности ядом.
      
       Но в бесплодной земле наши братья остались,
       И крепкие, ловкие их сыны
       Как мы, будут гнать волков острой сталью,
       И воду пить - ту же, что пили мы.
      
       Нуждою и голодом так же томимых,
       Однажды вскипит их дикарская кровь -
       И на скалах найдут они, бурей гонимы,
       Отметки наших дорожных костров.
      
       Лишенья погонят в далекий их путь,
       Оплаченный сотнями ран -
       И наши племянники глотку порвут
       Изнеженным нашим сынам...
       You lolled in gardens where breezes fanned
       The blossom's shivering shard;
       But we were bred in a naked land
       Where life was bitter hard.
      
       You raped the grapes of their purple soul
       For your wine cups brimming high;
       We stooped to the dregs of the muddy hole
       That was bitter with alkali.
      
       And you grew flabby and round of limb,
       Short of nerve and breath;
       But we grew rugged and lean and grim
       In our naked grip with Death.
      
       Silk was too harsh for your dainty skin,
       Red wine too poor for your drought;
       We hunted the holes that the rain stood in,
       And stripped the wolf for our clout.
      
       Round were your bellies, soft your hand,
       Soft with the fat of earth;
       Yours was the wealth of a smiling land,
       Ours the desert's dearth.
      
       You sang beneath the locust tree,
       Forgetful of hunger and hate:
       "It has always been, it will always be!" -
       Even then we were at your gate.
      
       You lolled by fountain and golden hall
       Until that frenzied morn
       When we burst the gates and breached the wall
       And cut you down like corn.
      
       We reaped the yield and we plowed the field
       With red and dripping shares,
       And you could not fight and you could not run,
       You could only die like hares.
      
       Grim was the barter, red the trade,
       With dripping swords for coins,
       And your women screamed in the trampled sand
       With bruised and bleeding loins.
      
       Skilled was the brain and skilled the hand
       That shaped the stubborn stone,
       But the brain spilled on the bloody sand
       When iron split the bone.
      
       The hand that traced the gilded frieze,
       That scrolled the written page,
       It could not turn the driven steel,
       Backed by the primal rage.
      
       Of what avail the harp and lute,
       Gemmed girdle and purple cloak,
       When the dripping axe was smiting home
       In the flame and the blinding smoke?
      
       Blood smeared your satin and silk and lace.
       You heard your children moan,
       And your elders howled in the market place
       Where we stripped them skin from bone.
      
       And where your bearded judges sat
       And bade men live or die,
       A naked slayer roared and waved
       A bloody scalp on high.
      
       Over the ruins arched and spired
       The billowing smoke cloud waves;
       And you who lived when the sword was tired,
       You live but as our slaves.
      
       Our hard hands clutch your golden cups,
       Our rough feet crush your flowers;
       We stable our horses in your halls,
       And all your wealth is ours.
      
       We have doffed our wolfskin clouts for silks,
       We wear them clumsily,
       Our eyes are bleak, our beards unshorn,
       Our matted locks stream free.
      
       But our sons will trim their beards and hair,
       Don cloaks of crimson hue;
       They will take your daughters to their beds,
       Till they grow soft as you.
      
       They will trade their freedom for harps and lutes,
       Discard the bow and the dart;
       They will build a prison of satin and gold,
       And call it Culture and Art.
      
       They will lie in the lap of a smiling land,
       Till its rusts unman and rot them,
       And they scorn their blood, and the calloused hand,
       And the fathers who begot them.
      
       But our brothers still dwell in the sun-seared waste
       And their sons are hard and lank;
       They will hunt the wolf-pack that we chased,
       And drink the water we drank.
      
       The hungers we knew they too will know,
       The scars of fangs and of briars;
       In the rocks where they crouch when the sandstorms blow
       They will find the marks of our fires.
      
       They will know the hungers that once we had,
       While the stream of centuries runs,
       Till they burst from the desert, hunger-mad,
       To slaughter our slothful sons.
      
       Перевод - Кайл Иторр

  • Оставить комментарий
  • © Copyright Говард Роберт Эрвин (jerreth_gulf@yahoo.com)
  • Обновлено: 07/10/2022. 10k. Статистика.
  • Стихотворение: Поэзия, Перевод
  •  Ваша оценка:

    Связаться с программистом сайта.