Говард, Роберт Эрвин
Охранять и служить

Lib.ru/Фантастика: [Регистрация] [Найти] [Рейтинги] [Обсуждения] [Новинки] [Обзоры] [Помощь]
  • Оставить комментарий
  • © Copyright Говард, Роберт Эрвин (перевод: Иторр Кайл) (jerreth_gulf@yahoo.com)
  • Размещен: 04/07/2023, изменен: 04/07/2023. 11k. Статистика.
  • Стихотворение: Поэзия, Перевод
  • Переводы: Роберт Говард
  •  Ваша оценка:
  • Аннотация:

    1

  • Охранять и служить

    Mine But to Serve

       В лунном свете мерцали пески белизною.
       И река серебристой змеей исполинской
       Извивалась, струилась в полночном безмолвьи.
       Меж мигающих звезд яркий плыл полумесяц.
       Хохотнул вдруг шакал - и на локте моем
       Нервно сжалась ее небольшая ладонь.
       Я рукою накрыл ее пальцы: "Не бойся",
       Беспокойная, тут же она отстранилась:
       "Погляди!" - указала на Сфинкса громаду,
       Чуть пришпорив ленивую лошадь свою.
       (Там, в Долине Царей, плыли тени волнами,
       И летучие мыши во мраке кружили.)
       "Это бездна времен, воплощенная в камне!" -
       Так шептала она, взгляд ее серебрился. -
       "Мы - лишь призраки, ночью плывущие мимо!
       Здесь в минувшие дни в сокровенные храмы
       Сотворить приношенье богам позабытым
       Шли процессии жриц и невест фараонов,
       Белоруких, высоких, намного прекрасней,
       Чем невзрачная я... Все - исчезли бесследно!"
       Содрогнулась она, как от стылого ветра.
       "Все молитвы, что с детства мне розгой вбивали,
       Надоевшие фразы и пафос никчемный..."
       Во внезапном порыве она распростерла
       Руки; лошадь ее испугалась и сбилась,
       Я поймал поводья, успокоив беглянку,
       Но она все шептала: "Реальность - жестока,
       Мои крылья изорваны жизни шипами,
       Мне летать не дано - а вокруг в один голос
       Все твердят: все в порядке, хвала небесам!"
       И она, вздернув голову к звездам холодным,
       Разразилась безумным, пронзительным смехом,
       Нескончаемым, ужасом полным предвечным,
       У меня по спине пробежали мурашки,
       А пустыня ответила призрачным эхом.
       Я склонился, ее из седла вынимая,
       Усадил пред собой и в объятиях стиснул.
       "Ша! Довольно! Кончай представление, детка!"
       И встряхнул ее стройное легкое тельце,
       Раз, и два - и безумный погибельный хохот
       Смолк, и ахнув, обмякла она утомленно.
       Проворчал я, все так же ее обнимая:
       "Я истерик твоих, право, не понимаю..."
       "Да, я знаю. Поэтому выбрала я
       Из поклонников всех, как супруга - тебя."
       Я коснулся ее шелковистых волос:
       "Почему - все равно. Только знаю, что нет
       В мире этом мужчины счастливей меня!"
       Говорил я ей прежде такое нередко,
       И она вдруг сказала: "Мой дух слишком хрупкий,
       Вся в порывах я, ветер, и пламя, и лед,
       И прогнуть под себя этот мир - я не в силах.
       ...Много было поэтов, актеров, творцов в кавалерах
       У меня, пламенеющих сердцем; в мужья же
       Ни один не годился из них, своенравных.
       Мне же нужен - защитник, способный стеною
       Встать меж миром жестоким и мной, беззащитной,
       Великан средь людей, оградить меня чтобы
       От вселенских обид и меня, безрассудной;
       Чтоб силен был и нежен, и полон заботы,
       Чтоб сносил все капризы мои терпеливо.
       Себялюбие? Да. Но все тяготы жизни
       Не снести мне, одной, без подпорки надежной.
       Я для этого мира - слаба, даже слишком..."
       Я молчал, гладя локонов пышные волны;
       Сколь немногое ты - и другие - способны
       Разглядеть в темных безднах, сокрытых в безмолвьи!
       А она все в объятьях моих трепетала,
       Вся дрожа, словно розги удар ожидая.
       И внезапно она в мои плечи вцепилась
       И всем телом приникла, прижалась, прильнула,
       Словно выжать пытаясь хоть толику силы
       Для себя из моей титанической плоти.
       Грудь вздымалась ее от дыхания часто -
       Не от страсти, от страха она онемела,
       Словно жизни извечной пришли исполины,
       Нависая над тенью лежащего Сфинкса
       И пронзая ее темноогненным взором...
       А потом - "Возвращаемся," - тихо велела
       И уселась, привычно спиной опираясь;
       Так не дама в седле сидит у кавалера,
       Но - владычица в каменно-твердых объятьях
       Великана-раба, что всегда будет верен,
       Чья судьба - охранять и служить без вопросов.
       ...И по белым пескам меж теней серебристых
       Мы скакали, и рот мой был горьким от пепла,
       И горчило в душе от обиды, от праха...
       The moonlight glimmered white across the sands.
       The river, like a giant silver snake,
       Swept in long curving ripples silently.
       A crescent moon rode high; the white stars blinked.
       Sudden a jackal laughed; I felt her hand
       Close with a nervous clasp about my arm.
       I took her slender fingers in my hand.
       "Nothing to be afraid of, dear," she shook
       My hand away with an impatient haste.
       "Look there," she pointed to the silent Sphinx,
       Reining her lazy steed more close to mine.
       (The giant, looming shadows brooded there
       And ghostly bats flew wheeling through the dark.)
       "How old, how old!" she whispered, and again,
       Almighty God, the shadows bear me down!
       "We, too, are phantoms, drifting through the night!
       "Long days gone by forgotten women came airer than
       "Fairer that I to worship at those shrines -
       "Tall, white-armed queens and mistresses of kings.
       "Now they are gone; no trace of them remains."
       She shuddered as if she felt an icy breath.
       "The platitudes they taught me as a child,
       "The outworn phrases that I heard so much -"
       Sudden and passionate she flung her arms
       Abroad and wide; her startled charger leaped
       And with swift fear I caught the bridle rein.
       She gave no heed; "Reality's too strong;
       "My wings are bruised and torn, from my flights
       "Against the brazen parapets of life.
       "But all is good - they say - and fine and grand!"
       Sudden she flung her face up to the stars
       And laughed and laughed as if she would never cease;
       High-pitched, insane with frightful mockery
       That sent cold ripples up and down my spine.
       The ghostly echoes shuddered back; I leaned,
       Lifted her from her saddle, setting her
       Before me; still she laughed and laughed and laughed.
       "Hush! Do you hear? Be quiet; silence! Stop!"
       I gripped her slender shoulders in my hands
       And shook her brutally until at last
       Her insane laughter faded to a gasp
       And she lay spent and panting in my arms.
       "Girl, I don't understand these whims and moods."
       "I know you don't. That's why I married you."
       I raised a shaky hand and stroked her hair.
       "No matter why," I said, giving no heed
       To that old torment lashing at my soul,
       "I am most blessed of all the men on earth."
       She did not answer, hearing that before.
       Sudden she said, "My spirit is too frail;
       "I am all fire and cold and changing mood.
       "I was not built to battle with the world.
       "That's why I would not marry all the men,
       "The poets, actors, writers, men of fire
       "Who courted me; for they, too, had their moods;
       "I needed one to hold me back from my
       "Unguarded self; some giant of a man
       "Able to hold his own against the world
       "And shield me in against the fire and cold;
       "A man both strong and tender who could love
       "Giving me patience, tenderness, and bearing
       "All of his burdens silently - and mine.
       "Yes, I am selfish; thinking of no one
       "But my own self. But, God, how weak I am!
       "I cannot bear life's burdens by myself.
       "I am too frail - too weak. Life's strong - too strong."
       Unspeaking still, I stroked her wavy hair.
       Ah, child, how little you and others know
       The hidden hells of they who never speak.
       She cowered in my arms, her slender form
       A-quiver as though she had felt the lash.
       She flung about me suddenly her arms
       Clinging to me with with all her girlish strength
       As though to draw into her tender frame
       Some might and power from my steely thews.
       Her breath came swift, her curving bosom heaved;
       'Twas not in passion, but some unknown fright,
       As if the giant that she named as Life
       Had loomed from o'er the shadows of the Sphinx
       And fixed his great dark eyes upon her face.
       Then, "Let's ride back." She loosed my shielding arms;
       She settled back, resting against my breast
       Not as a woman with her chosen mate
       But as a girl lies in the mighty arms
       Of some gigantic slave, whose faithfulness
       Is far beyond all question and whose life
       Is but to serve and guard and ask not why.
       Across the ghostly silver of the sands
       We rode. The taste of ashes in my mouth.
       The tang of dust and ashes in my soul.
      
       Перевод - Кайл Иторр

  • Оставить комментарий
  • © Copyright Говард, Роберт Эрвин (jerreth_gulf@yahoo.com)
  • Обновлено: 04/07/2023. 11k. Статистика.
  • Стихотворение: Поэзия, Перевод
  •  Ваша оценка:

    Связаться с программистом сайта.